|
Glavom kroz zid
Kao što sam i u prethodnim brojevima “Pečata” pisao, žao mi je što snaga poezije nije veća, što njen uticaj nije jači… Jer, u dobroj, pravoj pesmi, pesmi koja pogđaa srž, skriven je - ili se jasno vidi - odgovor na svako pitanje… Mislim da naš čovek to ne zna i prezire poeziju…
Ali, šta reći - što već neko nije u nekoj pesmi - o, recimo, svim našim propuštenim šansama i svim našim nacionalnim zabludama koje su nas dovele dotle da su Rumnija i Bugarska ušle u Evropsku uniju - Rumunija i Bugarska - a mi nismo ni kandidati za prijem i ko zna da li ćemo to ikad i biti. Ima, naravno, i onih nesretnika koji kažu šta će nam to, ali bi poštenije bilo da kažu “šta će nam normalan život”, jer bi ih tada svi razumeli.
ceo tekst
|
