· Verzija za štampu

Visok pritisak – tihi ubica

U borbi s visokim krvnim pritiskom uz redovnu terapiju neophodno je smanjiti pušenje, uzimanje alkohola, a povećati fizičke aktivnosti.

Svet­ska zdrav­stve­na or­ga­ni­za­ci­ja pre­po­ru­ču­je da se ten­zi­ja is­pod 140/90 sma­tra nor­mal­nom, a iz­nad 160/95 kao hi­per­ten­zi­ja. Va­žno je utvr­di­ti da li je u pi­ta­nju pri­mar­na (esen­ci­jal­na) ili se­kun­dar­na, simp­to­mat­ska hi­per­ten­zi­ja.

Uči­ni­ti sve po­treb­ne ana­li­ze da se utvr­de even­tu­al­ni uzro­ci ko­ji mo­gu bi­ti mno­go­stru­ki (obo­lje­nje bu­bre­ga, obo­lje­nja ne­u­ro­ge­ne pri­ro­de, ne­ka sr­ča­na obo­lje­nja i sta­rač­ke ar­te­ri­o­skle­ro­ze, tok­se­mi­je u trud­no­ći i dru­go.

Na­čin ži­vo­ta ima zna­čaj­nu ulo­gu u pre­ven­ci­ji vi­so­kog krv­nog pri­ti­ska i sma­nje­njem go­ja­zno­sti za 10 po­sto pri­ti­sak se sni­ža­va za šest do osam mi­li­me­ta­ra ži­vi­nog stu­ba,. Sva­ko­dnev­ne šet­nje pri­ti­sak sma­nju­ju za če­ti­ri do šest mi­li­me­ta­ra ži­vi­nog stu­ba, a di­je­te s vi­še vo­ća i po­vr­ća, a ma­nje me­sa i vi­še kal­ci­ju­ma, do­pri­ne­će sni­ža­va­nju pri­ti­ska za još ne­ko­li­ko mi­li­me­ta­ra.

Neo­p­hod­no je sma­nji­ti pu­še­nje i kon­zu­ma­ci­ju al­ko­ho­la. Ne­do­pu­sti­vo je uzi­ma­nje le­ko­va, a na­sta­vi­ti s pu­še­njem. Ne­ki lju­di ne pi­ju ra­do le­ko­ve, ali tre­ba zna­ti da je sva­ki lek ma­nje šte­tan od vi­so­kog krv­nog pri­ti­ska, jer je on ti­hi ubi­ca.

Što se le­če­nja sta­bil­ne an­gi­ne pek­to­ris i hi­per­ten­zi­je ti­če, uz aspi­rin, pre­pa­ra­te pro­tiv ma­sno­ća i be­ta-blo­ka­to­re, po­no­vo su ak­tu­el­ni i vr­lo va­žni "di­hi­dro­pi­ri­din", kao i du­go­de­lu­ju­ći ni­tri­ti.
Na Svet­skom kon­gre­su u Bar­se­lo­ni, odr­ža­nom u sep­tem­bru, pre­zen­to­va­ne su i dve no­ve gru­pe le­ko­va. Reč je o "tri­me­ta­zi­di­nu" ko­ji je kod nas sko­ro re­gi­stro­van i po­ste­pe­no ula­zi u prak­su, ma­da mi­je na po­zi­tiv­noj li­sti.

Pri­me­će­no je da im­po­ten­ci­ja mo­že bi­ti pr­vi znak ne­ke dru­ge si­stem­ske bo­le­sti, kao što su pro­me­ne na ko­ro­tid­nim krv­nim su­do­vi­ma i is­he­mij­ska bo­lest sr­ca. U sva­kom slu­ča­ju, su­ža­va­nje jed­nih ar­te­ri­ja mo­že bi­ti po­če­tak su­ža­va­nja dru­gih. Kod ve­li­kog bro­ja lju­di ko­ji bo­lu­ju od ar­te­rij­ske hi­per­ten­zi­je, za­li­sta­ka, ili su pre­le­ža­li in­farkt mi­o­kar­da ja­vlja se im­po­ten­ci­ja. Če­sto je ona po­sle­di­ca te­ra­pi­je ko­ju uzi­ma­ju, a uzrok mo­že bi­ti i psi­ho­ge­nog ka­rak­te­ra.

Pa­ci­jen­ti se pla­še, o svom pro­ble­mu uglav­nom ću­te, a sa­mi uzi­ma­ju sti­mu­la­tiv­ne pre­pa­ra­te. Le­če­nje se oba­vlja tim­ski uz kon­sul­ta­ci­ju kar­di­o­lo­ga, en­do­kri­no­lo­ga i psi­hi­ja­tra.

Po­sto­je pre­po­ru­ke evrop­skog udru­že­nja ko­je nu­de al­go­ri­tam o to­me šta tre­ba ra­di­ti s pa­ci­jen­ti­ma ko­ji ima­ju ne­ke od bo­le­sti sr­ca. Va­žno je na­gla­si­ti da je za­bra­nje­no uzi­ma­ti le­ko­ve za po­bolj­ša­nje erek­til­ne dis­funk­ci­je za­to što mo­že da do­đe do na­glog pa­da krv­nog pri­ti­ska i sil­nih ne­že­lje­nih po­sle­di­ca.

Tač­no se zna ka­da se lek mo­že uze­ti, a ka­da po­no­vi­ti, kao i ko­ji le­ko­vi se ne sme­ju uzi­ma­ti.

p.s.
In­te­re­sant­no je da se ova­kvi pa­ci­jen­ti naj­pre ja­ve gi­ne­ko­lo­gu, a tek mno­go ka­sni­je osta­lim spe­ci­jal­no­sti­ma.