Bio sam napisao
drugačiji članak od ovog koji sledi... (Drugačiji oproštajni članak - ne
uspevam ovo da napišem bez knedle u grlu...).
Elem, napisao
sam bio nešto o našim počecima i “porođajnim” mukama, negde tamo početkom
jeseni daleke 1995. godine. Još jednog leta gospodnjeg koje su nam pojeli
smutljivci...
Napisao sam bio,
u tom svom članku koji sam svesno i svojevoljno “ubio”, nešto o tome da je istina bila
uvek na prvom mestu u “Pečatu”, a da je pitanje stila i tematike nešto drugo...
Neko ima jedan pristup i jedan stil, neko drugi ima drugi pristup i drugi stil
- zašto da i jedno i drugo ne bude istovremeno u novinama... Naravno, pod
uslovom da je istina... Napisao sam u članku i da je to, od samog početka, bio
put i način “Pečata”... Informacije, ali i mišljenja... Vesti, ali i stavovi.
Različiti. Ponekad i suprotstavljeni...
Bio sam napisao
i nešto o tome da su se, u ovih 14 godina “Pečata”, vremena burna smenjivala sa
vremenima još burnijim - krađe i prekrađe izbora, demonstracije, inkvizitorski
zakon o informisanju, cenzura u vreme nato-agresije, 5. oktobar... 12. mart.
I o tome da smo
se, zajedno sa mnogima, borili za demokratske i građanske vrednosti, za društvo
slobode pojedinca... I da sada to zvuči kao izlizane floskule... Ali onda, onda
je bila potrebna hrabrost da se iskaže sopstveno mišljenje i da se ustupi
prostor za njega. “Pečat” je to uvek činio i u “Pečatu” je to uvek bilo moguće.
Vrlo često smo prenosili i stavove i mišljenja
sa kojima se duboko nismo slagali, ni lično ni uređivački. (Neki će sada reći
da to nije tačno, ali kod nas se brzo zaboravlja i lako previđa. A novine su
novine, svaki broj je uredno arhiviran i svedoči...).
Pisao sam i da
danas, što nam je onda bilo nezamislivo, u istoj vladi zajedno sede oni koji su
tada bili sa različitih strana batine, da ne kažem pendreka... Sede i odlučuju
i tvrde da zajedno rade na tome da Srbija uđe u Evropsku uniju i da bude država
demokratskih i građanskih vrednosti, društvo slobode pojedinca.
Možda i jeste
tako, napisao sam bio u tom svom odbačenom oproštajnom članku, konstatujući da
to, verovatno, i jeste normalno društvo, kada su sve stranke potencijalni
partneri... I da, bez analize da li (nam) je dobro ili loše, da li se sa tim
slažemo ili ne, da li nam to prija ili nam je ukus u ustima bljutav -
dostignuto je da se vlast smenjuje na izborima i mirno... Demokratija.
Sve sam to bio
napisao, ponosan na ulogu našeg lista u velikim događajima svih ovih godina...
A onda je u
glavnoj gradskoj ulici Mladenovca, onako sređenoj i umivenoj, održan vašar... I
kao da gaće nisu razvučene samo iznad novog gradskog pločnika već i iznad svih
naših godina u kojima nas je vodila samo jedna misao - živeti kao sav normalan
svet...
Vašar. Kao da su
sve vrednosti koje smo promovisali stavljene na vašarsku tezgu, među ostale
“đinđuve” i “džidža-bidže”... “Ko voli, nek izvoli! Navali, narode!”.
Vašar. U glavnoj
ulici.
A možda to i
jeste naša najpreciznija paradigma danas - vašar u politici, vašar u idejama,
vašar u ekonomiji, vašar u životima... Vašar, na kraju krajeva, u medijima, gde
su tabloidi, konačno, toliko prevladali da za ozbiljne medije skoro i da nije
ostalo prostora..
Nema više svežeg
vazduha u medijskom grotlu Srbije... Nema više nikakvog vazduha koji može da se
udahne i pomogne ozbiljnim medijima da povrate dah. Nemaju ga ni veći mediji,
nema ga više ni “Pečat”...
Da, ovaj previše
lični i ponegde konfuzni traktat, koji zamalo da preraste u lament - takav je
zato što je poslednji... Vreme je za zbogom. “Pečat” prestaje da izlazi...
Hvala svim
ljudima koji su radili u “Pečatu” i za “Pečat”... I svima koji su ga čitali...
Podjednako onima koji su ga kupovali kao i onima koji su ga čitali “preko
nečijeg ramena”... Hvala i onima koji su radili protiv “Pečata”, što su nam
pomogli da budemo jači i otporniji...
Hvala Mladenovcu
i Mladenovčanima. “Pečat” jeste bio jedna od institucija u našem gradu i on
više neće biti isti bez “Pečata”... Kao ni mi, uostalom...
Zato, kada kažem
vreme je za zbogom, ja se nadam da je to samo doviđenja...
Saša Marković,
septembar 2009.
Kad je Saša
pisao tekst koji ste upravo pročitali, bio sam siguran da Pečat izlazi
poslednji put. Sada više nisam. Objasniću iz ličnog ugla i jedno i drugo.
Prvo, umorili
smo se i iscrpli, štamparija koja je svih ovih četrnaest godina dotirala novine
ima sve manje posla. SEKA ili DEKA, svejedno, ekonomska kriza uzima svoj danak.
Nedeljni ritam izlaženja iziskuje kondiciju koju mi više nemamo.
Pečat, kao
mladenovačke nedeljne informativne novine, ne izlazi još od pretprošlog broja,
koji je izašao krajem jula. Avgustovski je bio prvi, ovo je drugi broj koji
izlazi kao mesečnik. Na godišnjicu izlaska prvog broja, dalekog 27. septembra
1995. godine. Dakle, srećan nam rođendan!
Beskrajno sam
zahvalan svima koji su se ugradili u ovih 646 brojeva, kao i Vama koji ste nas
čitali.
Zašto ne slavimo
rođendan? “Futura plus” ni nama, kao ni ostalim novinama dve godine nije
platila naš deo od onoga što ste vi ostavili njima kada ste kupovali Pečat na
kioscima. Što znači da smo praktično delili novine besplatno, a Vi ste ih
uredno plaćali. Iz naše perspektive, bolje je onda da novine zaista budu
besplatne, kada novac uzima neko drugi. Samo treba naći kanal za rasturanje
besplatnog tiraža.
Za divno čudo,
“Futuru plus” kupuje Oleg Deripaska, tačnije njegova firma koja se zove – “Rus
Pečat”. Možda sa njima, zbog imena, jednog dana postignemo i neki dogovor.
Redakcija je
iseljena iz kancelarije kod TAXI stanice pre mesec dana, telefon je ostao
isti, elektronska adresa takođe. Do daljnjeg.
Usvojen je novi
Zakon o informisanju, možda i odbranimo ime koje nam već godinu dana drsko
krade jedan izdavač koga smo od samog početka žestoko kritikovali.
Drugo, dobili
smo ponudu da nastavimo besplatno da objavljujemo tekstove na Internetu.
Naravno, ako ih bude bilo. Jer, nisu se svi umorili. Kada se skupi dovoljno
tekstova, ja ću ponovo u štampariju, a Pečat pred čitaoce. Besplatno ili za
neku siću, svejedno.
Kao što ste
videli, toliko sam puta upotrebio reč možda, da ovo možda i nije poslednji
broj.
... Napisao sam bio,
u tom svom članku koji sam svesno i svojevoljno “ubio”, nešto o tome da je istina bila
uvek na prvom mestu u “Pečatu”, a da je pitanje stila i tematike nešto drugo...
Neko ima jedan pristup i jedan stil, neko drugi ima drugi pristup i drugi stil
- zašto da i jedno i drugo ne bude istovremeno u novinama... Naravno, pod
uslovom da je istina... Napisao sam u članku i da je to, od samog početka, bio
put i način “Pečata”... Informacije, ali i mišljenja... Vesti, ali i stavovi.
Različiti. Ponekad i suprotstavljeni...
