· Verzija za štampu

Letopis jednog prosvetnog radnika

Javni odgovor predsedniku OO DS povodom ličnog negodovanja zbog sadržaja mojih tekstova koji izlaze u „Pečatu“

Obratili ste mi se zbog jedne stvari, a usput ste pomenuli moj tekst objavljen u prethodnom broju „Pečata“. Mogu vam reći da uopšte nije izgledalo da je „usput“.

Smetaju vam moji napisi o vama i vašem Opštinskom odboru. Zvali ste me lično negodujući, a ja sam ipak želela načelnu raspravu koja sa vama uopšte nije bila moguća. Bili ste malo lični, malo načelni, sve u svemu neodređeni, ali prema meni vrlo napadni. Pokušali ste da dezavuišete moj i lični i novinarski integritet. Još ste sebi dali za pravo da mi onako autoritativno (izraz koji ste vi upotrebili), kao doktor nauka, objasnite neke stvari. To tako ne ide.

Kao akademskom građaninu trebalo bi da vam bude jasno da vi stajnu tačku sa koje ja gledam na ovaj svet ne možete da menjate. Kao prvo, zato što je ona ispravna, a kao drugo zato što na to nemate pravo. Ja nisam vaš student da me vi poučavate. Imam 39 godina, titulu, zvanje, brojne specijalizacije i naučno-istraživačke radove. Ni u novinarstvu ni u nauci nisam laik.

Ja se svojim titulama nisam zakitila kao vi i nigde ih ne pominjem. Mene su moji profesori, dok sam bila student i postdiplomac, naučili da moje znanje mora nekome ili nečemu da bude od koristi. Ja ne znam čemu vi učite svoje studente, ali moj savet vam je da u enciklopediji psihologije pronađete i naučite šta je autoritarnost, jer je ona inkopaktibilna sa demokratijom, 21. vekom, Bolonjskim procesom i tolerancijom različitosti. Autoritarnost u vašem držanju može biti ozbiljna smetnja u radu sa studentima i u metodološkom pristupu se više ne koristi. Odavno je izbačena.

Moja stajna tačka uvek je bila ljudska, poštena, patriotska i tačna. Navešću samo jedan primer od mnogih koje mogu navesti. Kao član Nove Srbije pre nekoliko godina ponuđeno mi je mesto direktora vrtića u Topoli. Ponudio mi ga je lično predsednik opštine Topola i tadašnji generalni sekretar Nove Srbije. Moj odgovor je bio sledeći: „Moj istraživački rad u oblasti obrazovanja u našoj državi i u mojoj opštini ušao je u sedmu godinu. Ne mogu da ga napustim zbog nekog direktorskog mesta. Situacija u obrazovanju kao sistemu, i u našoj opštini kao delu tog sistema, je krajnje ozbiljna“.

Svedok ovih reči bio je Slobodan Čolić – Teča. Bio je svedok i mnogih drugih odbijanja koje sam zbog ovog istraživanja izrekla. Tada je bio predsednik OO Nove Srbija i bio je upućen u sve što sam kroz politiku želela da učinim. Još uvek je u politici. Proverite po političkoj liniji ako meni ne verujete na reč.
Karijera je za mene nepoznati pojam – nikad joj nisam težila. Cilj mi je bio opšte dobro i javni interes. Istina i ispravni kriterijumi. Verujem da sam jedini magistar koji ne naplaćuje svoju magistraturu. Činim to iz moralnih razloga. Njome ću državi da pomognem ako budem imala priliku, jer suština stečenog znanja jeste opšte dobro i javni interes. Zato je Irska uspela ulažući u znanje, a mi nećemo nikad.

Vi, verujem, uzimate procenat za doktorsku titulu koju imate, jer vam, razume se, po zakonu pripada. Kao što vidite, vi i ja nismo isto. I nikad nećemo ni biti.

Za mene važe nepisani zakoni časti i poštenja. I nemojte mi, molim vas, iza načelnih stvari prikrivati lične sujete. To nije pošteno. A nije ni časno. Tekstove pišem sama. Zoran Kostić ne zna sadržinu teksta dok se ne objavi. U listu imam potpunu autonomiju u koju nemojte sumnjati ni jednog trenutka.
Žao mi je što niste na pravi način shvatili moje tekstove, ni to koliko su ozbiljni. Ja nisam šarlatan. Analitičnost mi je jedna od jačih strana, jer sam istraživač i u ličnom i u profesionalnom delu života i ta dva nikad ne razdvajam. Ja nisam podvojena, već integralna ličnost.

Vama, vidim, analitičnost nije jača strana. U razgovoru samnom niste znali da li da idete od pojedinačnog ka opštem ili obrnuto. To jednom doktoru nauka ne priliči. Ali evo, pomoćiću vam.
Ako idemo od opšteg ka pojedinačnom, na Radetu Marića i Zorana Miletića nisam mislila kad sam kritikovala OO DS. Dali su ovom društvu i državi po troje dece. Eto vam još jednog kriterijuma za respekt. Ja bih volela da javno objavite sopstvene kriterijume po kojima ste izvrednovali sebe i svoj opštinski odbor i da javno kažete kakvu korist ovaj grad i njegovi građani imaju od toga. Nisam mislila ni na Snežanu Tripković. Njen rad kao tehnologa u „Petru Drapšinu“ vredan je svake hvale. I to stoji.
Ali svi oni su deo jedne crvotočne i mutne političke opcije, jer su sami sebe svrstali u nju. Njoj pripadaju. I meni je lično žao što je to tako.

A ako idemo od pojedinačnog ka opštem, situacija je sledeća: istraživala sam mišljenje naših sugrađana o OO DS u toku mandata Ivana Jankovića. U pitanju je reprezentativni uzorak koji je imao onoliki broj ispitanika koliko je vaša stranka imala delegata koji su glasali na pretprošloj stranačkoj izbornoj skupštini.

Vi znate da reprezentativni uzorak ima objektivnu vrednost, ako se pravilno oformi. U njemu je bio isti odnos polova, procenat zastupljenosti penzionera, radnika i intelektualaca sa poslom i bez njega, omladine koja studira i koja ne studira, kao što je u ukupnom stanovništvu naše opštine. Tako da su vam kvalifikacije iz prošlog broja pripisali sugrađani, a ne ja. Ja ih po slobodnoj volji ne koristim, jer to nije profesionalno. A nadam se da će i novi zakon o informisanju doneti i sudske veštake koji će znati da protumače sud koji je novinar doneo ispitujući javno mnjenje objektivnim metodama.

Moram da napomenem još i to da je još jedan važan kriterijum za odabir ispitanika bio i to da oni nisu članovi DS-a i da nisu učestvovali na poslednjim lokalnim izborima. Ta vrsta pristrasnosti je izbegnuta. Tako da vam mogu reći da se za vreme mandata Ivana Jankovića vaš Opštinski odbor nije baš proslavio po mišljenju naših sugrađana koje sam ja anketirala. Posebna grupa ispitanika koju sam upitala šta misli o Jankovićevom političkom radu jesu njegovi nastavnici i profesori. Bolje da vam ne kažem šta su rekli.
Što se tiče prljave kampanje, jav vam samo preko suda mogu reći kakvom je političkom omalovažavanju i diskreditaciji bio izložen Zoran Kostić od strane nekih funkcionera i članova OO DS. Lično su me ubeđivali kako je Zoran Kostić loš političar, loš čovek. Kako je on sve najgore, što ja u ove redove sada neću stavljati.

Mnogi su me članovi DS-a pitali šta mislim o pričama koje kolaju gradom. Bila sam zgrožena hajkom koju je Zoran Kostić izdržao. No, neću o tome, nije reč o Zoranu Kostiću, već o našem gradu i njegovoj političkoj sudbini.

Vi, kao predsednik opštinskog odbora koji je došao posle Ivana Jankovića, niste otvorili novu i bolju političku perspektivu i meni je iskreno žao zbog toga. Lokalne partije sa nacionalnim predznakom mogu se pohvaliti sa mnogo kvaliteta. Partije desnice čvrsto stoje. Zbog političke ravnoteže i vaš odbor kao stranka levice mora da poradi na svom kvalitetu i vrati ugled koji je odbor imao dok ga je vodio Zoran Kostić.

Što se tiče poziva u vaš tim, moram da vas razočaram. Jedini „tim“ koji ja priznajem i kome ću da pripadam ako se oformi, jeste „tim“ dece naše opštine kojoj ej pomoć preko potrebna. Da odrastu, prevaziđu svoj životni udes i nesreću i osamostale se.
Ako sam ja mogla da žrtvujem komfor i udobnost svoje dece (koju sam rodila), odbijajući dobro plaćene pozicije na koje sam mogla da sednem, zarad sve dece u opštini i Srbiji, pa valjda i vi možete da žrtvujete nešto za opšte dobro. Stranačku i ličnu sujetu za početak. Onda ćete sigurno razumeti šta sam tekstovima zapravo želela da kažem.

Snežana Živanić